Prijem
Imaju li biljke mozak?
Biljke su u stvari vrlo složeni organizmi koji imaju različite mogućnosti reakcije. To je još pre 150 godina dokazao Čarls Darvin. Ipak, pojmovi kao što su biljni nervni sistem ili botanička neurobiologija - izazivaju žestoke rasprave među stručnjacima. A sada ima materijala za nove diskusije.
František Baluska, sa Univerziteta u Bonu, otkrio je u korenu biljke kukuruza strukture koje bi se mogle opisati kao biljni mozak: "U saradnji s grupom naučnika u Firenci, bili smo u mogućnosti da dokažemo električne aktivnosti, slične aktivnostima u mozgu. I ćelijsko-biološke strukture su slične, kao u mozgu životinja. Ali, ovo istraživanje je još u začetku. Zato ne želim da govorim o mozgu. Radije koristim pojam: komandna centrala“, izveštava "Dojče vele".
.....................
Biljni nervni sistem
Obrada informacije ima direktan uticaj na ponašanje korena - kaže František Baluska. Vrh korena registruje na primer svetlost ili otrovne supstance. To znači da koren mora da zaobiđe te „prepreke“. Te vrste informacija se registruju i obrađuju u regionu iznad vrha korena. Zatim se dalje šalju u zonu zaduženu za rast. Sada koren zna u kom smeru može da raste. Ovaj način funkcionisanja se vrlo malo razlikuje od mozga u životinjskom svetu.
..................
Kako biljke reaguju na neprijatelje?
To je zapravo nešto kao biljni nervni sistem. Ima istu funkciju kao i kod životinja, ali je drugačije strukturisan. Ostali istraživači, međutim, izbegavaju direktna poređenja biljaka i životinja. Na primer botaničar Hubert Fel sa univerziteta u Gisenu je oprezniji. On se godinama bavi elektrofiziologijom biljaka i ne želi da govori o njihovom „nervnom sistemu“. Ali, i on kaže da je jasno da biljke koriste električne signale kao reakciju na spoljni svet. Time one imaju priliku da reaguju na neprijatelje: Na primer: na biljne vaši i gusenice. "Biljka ne može da pobegne. Nema mišiće, nema noge. A mora nešto da učini protiv napadača. Ona može da se brani na primer tako što će brzo - pola sata ili sat posle napada – proizvesti supstance koje će napadaču plen učiniti gadnim ili čak otrovnim. "
Život u nekom drugom vremenu
Hubert Fel je posebno razvijenim aparatom u stanju da izmeri električne signale. On recimo povredi list boranije, i potom konstatuje električne signale od lista do lista. Međutim, to su prilično spore reakcije. Biljni signal za sekund ne pređe ni jedan centimetar. Za isto vreme nervni signal kod sisara, kao od šale, pređe sto metara.
Dakle, kod biljaka je sve oko 10.000 puta sporije nego u životinjskom svetu. Zaključak glasi: biljke nisu glupe životinje. Stvar je samo u tome što one žive u nekom drugom vremenu.
Ceo tekst : MySerbia
Arganija
Napisao: A. R. Vilijams
Koze u jugozapadnom Maroku penju se na uske grane da bi došle do orašastih plodova s tamošnjih stabala arganije (Argania spinosa). A isto to čine i Berberi.Oni vekovima iz tih plodova izdvajaju ulje.
Koriste ga kao začin – ima zemljast, slatkast ukus – kao i za vlaženje kože, omekšavanje kose i za lečenje raznih boljki, na primer akni.
Budući da su naučnici otkrili njegove bogate antioksidanse i zdrave masne kiseline, a potrošači iz inostranstva njegove blagodeti, prodaja je porasla. S cenom od oko 45 dolara za samo 240 grama, ovo ulje je postalo skup eliksir.
ceo tekst
Izvor : Nacionalna Geografija
Lekoviti bor-Pinus silvestris
Čaj od bora se koristi za jačanje organizma, inhalaciju, protiv kašlja, reumatizma i oboljenja kože. Čaj od bora se koristi za jačanje organizma, inhalaciju, protiv kašlja, reumatizma i oboljenja kože.
Bor ima stablo koje može da poraste više od 10 metara. Dok je mlađi, njegove grane i deblo su prekriveni smeđecrvenkastom korom koja posle postaje sivosmeđa. Grane se šire u obliku kišobrana. Iglice bora su sastavljene u čupercima po dve, duge su od pet do šest centimetara, a boja im je sivozelena. Cvetovi su jednodomni. Iz ženskih cvetova se oblikuju mali češeri, koji u početku imaju crvenkastu, a posle smeđu boju i postaju drvenasti.
Lekoviti deo biljke
Za lek se upotrebljavaju mali izdanci i iglice. Iglice bora, kao i sve iglice četinara, treba upotrebljavati neposredno posle branja, jer se vitamin C gubi sušenjem, tako da iglice koje se čuvaju više od godinu dana potpuno izgube svoja lekovita svojstva. Mladi izdanci bora koriste se u lečenju zastarelih katara disajnih puteva, promuklosti, kašlja, lakšeg bronhitisa, za inhalaciju... Takođe se koriste u lečenju astme, kao i u lečenju reumatskih bolesti i gihta. Kod grčeva izazvanih kamenom u žuči uzima se sveža smola. Smola borova, koja se nalazi na kori, obiluje gorkim materijalima i eteričnim uljem koje sadrži lekovitu materiju terpentin. U narodnoj medicini preparati od borove smole se upotrebljavaju za lečenje kožnih bolesti. Pri njenoj upotrebi je neophodan oprez i tačno pridržavanje propisanih doza. Za lečenje određenih bolesti, iako ređe, koriste se i češeri.
Lekoviti napici i tonici od bora
Čaj za jačanje organizma
Vrh grančice sa dvadesetak iglica prokuvati u pola litra vode. Ostaviti pola sata da odstoji i procediti. Piti toplo i zaslađeno.
Inhalacija za čišćenje disajnih puteva
U dva litra vode staviti dve-tri šake borovih iglica i kuvati pet minuta. Podići poklopac posude, držati na tihoj vatri i inhalirati se oko 15 minuta. Ponavljati što češće.
Sirup protiv kašlja i bronhitisa
Preliti 100 g borovih pupoljaka sa pola litra ključale vode i držati na toplom šporetu oko dva sata. Za to vreme razmutiti 200 g šećera u pola litra vode i kuvati dok se ne dobije gust sirup. Procediti borove pupoljke i dodati ih sirupu. Uzimati pre obroka, ujutro i uveče, supenu kašiku. Polako otapati u ustima.
Kupka za reumatizam i kožna oboljenja
Dve šake borove smole staviti u litar vode, ostaviti pola sata, a nakon toga prokuvati pet minuta, procediti i dodati u kadu sa toplom vodom. Izaći iz kupke kada voda postane mlaka.
Tonik za zarastanje rana
Skinuti koru sa stabla i samleti je što sitnije. Dodati toplu, ali neključalu vodu i mešati dok se ne rastvori. Dobijena tečnost treba da bude samo malo gušća od obične vode. Nakapati na zavoj i staviti na ranu. Ukoliko se obloge drže tokom celog dana, menjati ih na svaka dva sata.
Izvor Stil magazin
Nastanak i nestajanje šuma
Prema fosilnim ostatcima prvi oblik zivota u obliku bakterija pojavio se pre 3,5 biliona godina. Pojavio se u okeanima pošto je površina zemlje pocela da se hladi, stabilizuje i dobija oblik a oblaci poceli da stvaraju ogromnu kolicinu padavina pa su pocela da se stvaraju mora. U Pre Kambrionskom periodu, atmosvera je bila sasvim drugacija od danasnje a koono ne zasticeno od sunca.
Prve biljke na nasoj planeti bile su plavo zelene alge, koje su se pojavile i zivele u okeanima pre 3,4 biliona godina, gde su bile zasticene od stetne visoke sunceve radijacije. U vodi su one mogle da se razvijaju i vrse fotosintezu. Prve prave alge pojavile su se bilion godina kasnije.
Pre nekih 470 miliona godina, zemlja je izgledala bezivotno, negostoljubivo i sprzeno, tada nije bilo ni biljaka ni zivotinja na kopnu.
Zivotinje su prve naselile kopno ali su biljke bile te koje su im pripremile put na kopno. Obavljajuci fotosintezu povecale su procenat kiseonika u atmosveri a smanjile procenat ugljendioksida, snaznog gasa koji stvara efekat zelene baste.
Prva kopnene biljke pojavile su se pre 460 miliona godina i bile su to alge. Da bi se kretale iz mora ka kopnu, morale su da se adaptiraju kako bi mogle da rastu, obezbede transport vode i hranjivih materija kroz njihov sistem, da se zastite od isušivanja, sunca i temperaturnih razlika.Da ovo prilagodjavanje nije bilo toliko slozeno pojavile bi se dosta ranije.
Bilo je potrebno narednih 90 miliona godina da se pojavi drvece i da prve sume pocnu da prekrivaju tlo. Danas je tesko i zamisliti da su zivotinje koje su osvojile tle znatno pre biljaka mogle da postoje pre biljaka i da se nisu razvijale makar u isto vrme na tlu.
Koliko je poznato, prvo drvo je bilo Arheopteris, veoma slicno danasnjoj jelki. Vrlo je brzo pokrlo veliki deo zemljine povrsine, formiralo je prve šume i bilo je dominantno gde god su se biljke odomacile. Razvoj prvih šuma dalo je snazan zamah daljoj evoluciji tj. omogucilo je razvoj novih biljnih vrsta a sto je bila snaznija evolucija biljaka potsticala je evoluciju vecih i sve razlicitijih kopnenih zivotinja ukljucujuci i mamute.
Današnje drvece
Prema pracenju W.R.I (World Resourses Institute), danas postoji priblizno 100.000 poznatih vrsta drveca. 8000 vrsta je ugrozeno a 976 vrsta je u stanju odumiranja.
Drvece je vazno za svetsko zdavlje na svim nivoima. Ono je pre svega esencijalno vazno za zdravlje celokupnog ekosistema i njegovo funkcionisanje. Jedna od mnogih kljucnih uloga šuma je reugulisanje klime, kruzenje i distribucija hranjivih materija. Drvece cisti vazduh i obezbedjuje kiseonik, pomaze da zemljiste zadrzi vlagu, stiti zivotinje i druge biljke od isusivanja i pruza im staniste.
Za ljude sume su vazne u ekonomskom pogledu jer prema nekim procenama sume obezbedjuju 4 triliona dolara godisnje u robi i uslugama.
Sume danas pokrivaju 3,9 biliona hektara, što je svega 29,6% kopna. Samo 1/5 šuma je ostala na velikim, kontinuiranim površinama, kao relativno netaknute šume. Nazivaju se granicne šume a najvece u Rusiji.
Pre nego sto optuzimo covekovu pohlepu sa nestajanje šuma treba istaknuti jedan vazan princip u ekologiji. Sve vrste flore i faune zavise jedne od drugih. Da bi se neke vrste razvile druge trebaju da nestanu. Primer bi mogli da budu dinosaurusi koji su nestali pre nekih 65 miliona godina zajedno sa 70% drugih vrsta koje su tada zivele na zemlji, sto je napravilo mesta za evoluciju novih vrsta. Covek je dosao na kraju tog novog evolucijskog lanca. Preterano pojednostavljeno ali tehnicki moguce, mozda se ljudska vrsta ne bi pojavila da dinosaurusi nisu iscezli.
Tako se postavlja pitanje da li bi ljudi bili u stanju da napreduju i šire se kao vrsta da su šume nastavile da dominiraju zemljom?
Ljudska populacija je rasla nesrazmerno u odnosu na bilo koju drugu vrstu u zemljinoj 4,5 biliona staroj istoriji. U skladu sa porastom ljudske populacije rasla je i potreba za potrosnjom prirodnih resurasa, narocito posle industrijske revolucije, od pocetka koje do sad je ljudska populacija porasla za vise od 5 biliona ljudi. Ljudi su krcili sume zbog svojih potreba, da bi izgradili gradove, za poljoprivredu, industrijsku proizvodnju. Izmedju 1990-te i 2000-te godine oko 2% ukupne povrsine šuma, koja je pokrivala 10 miliona hektara je poseceno i nije obnovljeno.
U razvijenim zemljama, posecene šume se nadohnadjuju sadnjim novih, ali i ova intervencija nije dovoljna da nadohnadi gubitak starijeg drveca.
Resenje ovog problema bi moglo lezati u stabilizaciji rasta ljudske populacije i pametnom koriscenju šuma, gde bi se posecena stabla zamenjivala sadnjom novih.
izvor TopVita
Nestale biljne vrste
Do danas je u svetu već nestalo oko 750 biljnih vrsta, a prema najnovijim podacima Svetskog udruženja za očuvanje biljnih vrsta, ugroženo je još oko 6.500, a Srbiji danas pred očima nestaje svaka 5. biljka iz nekada bogate prirodne riznice
Da li ste dok šetate šumarkom, proplankom, ili pored reke bar pomislili da svaka 5. biljka koju ste tu videli umire upravo pred vašim očima! Ugrožene biljne, ali i životinjske vrste nisu naša specijalnost, ali Srbija je sve do nedavno smatrana bezbednijom zonom za njihov opstanak i razvoj. Danas više ne, jer smo u opštem metežu haotičnog razvoja, uspeli da zaboravimo na prirodu.
Tako se čak 20% flore Srbije našlo u kategoriji ugroženih biljnih vrsta. Na stranice takozvane “crvene knjige” dospelo je 178 ugroženih biljaka, od kojih gotovo polovini preti potpuni nestanak.
Prvih deset na smrt osuđenih biljaka su:
- hajdučica kralja Aleksandra, ili kraljevska hajdučica (Achillea alexsandri-regis) sa Šar planine
- žlezdasti zvončić (Adenophora liliifolia) koji je rastao na Tari i u Ibarskoj dolini
- devojačka kosa (Adiantum capilus) sa područja Zvonačke banje
- aldrovanda (Aldrovanda vesiculosa) sa područja Obedske bare (Kupinovo), Šabapca (Zasavica), Beograda (Makiš i Blace)
- cirilijev luk (Allium cyrilli) iz okoline Niša
- zelena jova, ili zelena jošica (Alnus virdis) sa Stare planine
- pančičev pelen (Atremisia panncicii) iz Deliblatske peščare
- maslinolisni zvezdan (Aster oleifolius) iz okoline Niša
- ilirski kozinac (Astragalus illyricus) iz okoline Pirota i sa područja klisure Jerme
- vitki kozinac (Astragalus varius) koji raste u Subotičko-horgoškoj peščari, u okolini Vršca i na Fruškoj gori.
- Do danas je u svetu već nestalo oko 750 biljnih vrsta – tumači nam ekskluzivno prof. dr Vladimir Stevanović, iz Instituta za botaniku Botaničke bašte `Jevremovac` u Beogradu. - Prema najnovijim podacima Svetskog udruženja za očuvanje biljnih vrsta, ugroženo je još oko 6.500 primeraka. Reč je o jedinstvenom eko sistemu, u kojem svaka živa vrsta ima svoju ulogu. Zahvaljujući tom skladu, funkcioniše cela planeta. Šezdeset odsto ljudske ishrane biljem, temelji se na tri glavne biljke: pšenici, kukuruzu i pirinču, dok se ukupno 5000 vrsta koristi za jelo, ili u farmaceutskoj industriji .
Razlozi za izumiranje bilja su:
* uništavanje staništa
* stvaranje novih poljoprivrednih površina
* introdukcija stranim vrstama
* zagađivanje
* uništavanje komunikacije među vrstama
* prekomerna eksploatacija
* klimatski poremećaji
U poslednjih 200 godina došlo je do ubrzanog izumiranja biljnog i životinjskog sveta. Najveći deo nestao je nekontrolisanim korišćenjem prirodnih resursa, globalnog zagađenja prirode i usled klimatskih promena. Ređe zbog prekomerne eksplatacije, kao što je slučaj sa pticom dodo, velikom njorkom, ili morskom kravom, kao i unošenjem stranih vrsta, kao što je bio slučaj sa ambrozijom, koja se naglo proširila i kod nas, ugrožavajući druge vrste. Na ovu promenu naročito su osetljive ostrvske flore u tropskim oblastima, gde živi mnogo endemskih vrsta.
NAŠE IŠČEZLE BILJKE
- močvarna hajdučica (Achillea ptarmica) koja je rasla u Beloj Crkvi, Šapcu i na beogradskom Makišu, nestala je isušivanja močvarnih livada pored reka i izgradnje nasipa, a poslednji put je u prirodi video Josif Pančić davne 1856. godine
- trajnocvetni jedić (Aconitum anthora) rastao na Kopaoniku i Staroj planini, poslednji put zapažen još 1872. godine u Beljanici
- kragujevački slez (Althaea kragujevacensiis) sa Metinog brda u okolini Kragujevca
- vranjanski slez (Althaea vranjensis) globalno iščezla biljka koja je u regionu Vranja
- kaldezijeva vodena bokvica (Caldesia parnassiifolia) rasla je u Grabovačkoj bari kod Obrenovca i u Vlasini.
izvor Bilje i zdravlje
Biljke su u stvari vrlo složeni organizmi koji imaju različite mogućnosti reakcije. To je još pre 150 godina dokazao Čarls Darvin. Ipak, pojmovi kao što su biljni nervni sistem ili botanička neurobiologija - izazivaju žestoke rasprave među stručnjacima. A sada ima materijala za nove diskusije.
František Baluska, sa Univerziteta u Bonu, otkrio je u korenu biljke kukuruza strukture koje bi se mogle opisati kao biljni mozak: "U saradnji s grupom naučnika u Firenci, bili smo u mogućnosti da dokažemo električne aktivnosti, slične aktivnostima u mozgu. I ćelijsko-biološke strukture su slične, kao u mozgu životinja. Ali, ovo istraživanje je još u začetku. Zato ne želim da govorim o mozgu. Radije koristim pojam: komandna centrala“, izveštava "Dojče vele".
.....................
Biljni nervni sistem
Obrada informacije ima direktan uticaj na ponašanje korena - kaže František Baluska. Vrh korena registruje na primer svetlost ili otrovne supstance. To znači da koren mora da zaobiđe te „prepreke“. Te vrste informacija se registruju i obrađuju u regionu iznad vrha korena. Zatim se dalje šalju u zonu zaduženu za rast. Sada koren zna u kom smeru može da raste. Ovaj način funkcionisanja se vrlo malo razlikuje od mozga u životinjskom svetu.
..................
Kako biljke reaguju na neprijatelje?
To je zapravo nešto kao biljni nervni sistem. Ima istu funkciju kao i kod životinja, ali je drugačije strukturisan. Ostali istraživači, međutim, izbegavaju direktna poređenja biljaka i životinja. Na primer botaničar Hubert Fel sa univerziteta u Gisenu je oprezniji. On se godinama bavi elektrofiziologijom biljaka i ne želi da govori o njihovom „nervnom sistemu“. Ali, i on kaže da je jasno da biljke koriste električne signale kao reakciju na spoljni svet. Time one imaju priliku da reaguju na neprijatelje: Na primer: na biljne vaši i gusenice. "Biljka ne može da pobegne. Nema mišiće, nema noge. A mora nešto da učini protiv napadača. Ona može da se brani na primer tako što će brzo - pola sata ili sat posle napada – proizvesti supstance koje će napadaču plen učiniti gadnim ili čak otrovnim. "
Život u nekom drugom vremenu
Hubert Fel je posebno razvijenim aparatom u stanju da izmeri električne signale. On recimo povredi list boranije, i potom konstatuje električne signale od lista do lista. Međutim, to su prilično spore reakcije. Biljni signal za sekund ne pređe ni jedan centimetar. Za isto vreme nervni signal kod sisara, kao od šale, pređe sto metara.
Dakle, kod biljaka je sve oko 10.000 puta sporije nego u životinjskom svetu. Zaključak glasi: biljke nisu glupe životinje. Stvar je samo u tome što one žive u nekom drugom vremenu.
Ceo tekst : MySerbia
Arganija
Napisao: A. R. Vilijams
Koze u jugozapadnom Maroku penju se na uske grane da bi došle do orašastih plodova s tamošnjih stabala arganije (Argania spinosa). A isto to čine i Berberi.Oni vekovima iz tih plodova izdvajaju ulje.
Koriste ga kao začin – ima zemljast, slatkast ukus – kao i za vlaženje kože, omekšavanje kose i za lečenje raznih boljki, na primer akni.
Budući da su naučnici otkrili njegove bogate antioksidanse i zdrave masne kiseline, a potrošači iz inostranstva njegove blagodeti, prodaja je porasla. S cenom od oko 45 dolara za samo 240 grama, ovo ulje je postalo skup eliksir.
ceo tekst
Izvor : Nacionalna Geografija
Lekoviti bor-Pinus silvestris
Čaj od bora se koristi za jačanje organizma, inhalaciju, protiv kašlja, reumatizma i oboljenja kože. Čaj od bora se koristi za jačanje organizma, inhalaciju, protiv kašlja, reumatizma i oboljenja kože.
Bor ima stablo koje može da poraste više od 10 metara. Dok je mlađi, njegove grane i deblo su prekriveni smeđecrvenkastom korom koja posle postaje sivosmeđa. Grane se šire u obliku kišobrana. Iglice bora su sastavljene u čupercima po dve, duge su od pet do šest centimetara, a boja im je sivozelena. Cvetovi su jednodomni. Iz ženskih cvetova se oblikuju mali češeri, koji u početku imaju crvenkastu, a posle smeđu boju i postaju drvenasti.
Lekoviti deo biljke
Za lek se upotrebljavaju mali izdanci i iglice. Iglice bora, kao i sve iglice četinara, treba upotrebljavati neposredno posle branja, jer se vitamin C gubi sušenjem, tako da iglice koje se čuvaju više od godinu dana potpuno izgube svoja lekovita svojstva. Mladi izdanci bora koriste se u lečenju zastarelih katara disajnih puteva, promuklosti, kašlja, lakšeg bronhitisa, za inhalaciju... Takođe se koriste u lečenju astme, kao i u lečenju reumatskih bolesti i gihta. Kod grčeva izazvanih kamenom u žuči uzima se sveža smola. Smola borova, koja se nalazi na kori, obiluje gorkim materijalima i eteričnim uljem koje sadrži lekovitu materiju terpentin. U narodnoj medicini preparati od borove smole se upotrebljavaju za lečenje kožnih bolesti. Pri njenoj upotrebi je neophodan oprez i tačno pridržavanje propisanih doza. Za lečenje određenih bolesti, iako ređe, koriste se i češeri.
Lekoviti napici i tonici od bora
Čaj za jačanje organizma
Vrh grančice sa dvadesetak iglica prokuvati u pola litra vode. Ostaviti pola sata da odstoji i procediti. Piti toplo i zaslađeno.
Inhalacija za čišćenje disajnih puteva
U dva litra vode staviti dve-tri šake borovih iglica i kuvati pet minuta. Podići poklopac posude, držati na tihoj vatri i inhalirati se oko 15 minuta. Ponavljati što češće.
Sirup protiv kašlja i bronhitisa
Preliti 100 g borovih pupoljaka sa pola litra ključale vode i držati na toplom šporetu oko dva sata. Za to vreme razmutiti 200 g šećera u pola litra vode i kuvati dok se ne dobije gust sirup. Procediti borove pupoljke i dodati ih sirupu. Uzimati pre obroka, ujutro i uveče, supenu kašiku. Polako otapati u ustima.
Kupka za reumatizam i kožna oboljenja
Dve šake borove smole staviti u litar vode, ostaviti pola sata, a nakon toga prokuvati pet minuta, procediti i dodati u kadu sa toplom vodom. Izaći iz kupke kada voda postane mlaka.
Tonik za zarastanje rana
Skinuti koru sa stabla i samleti je što sitnije. Dodati toplu, ali neključalu vodu i mešati dok se ne rastvori. Dobijena tečnost treba da bude samo malo gušća od obične vode. Nakapati na zavoj i staviti na ranu. Ukoliko se obloge drže tokom celog dana, menjati ih na svaka dva sata.
Izvor Stil magazin
Nastanak i nestajanje šuma
Prema fosilnim ostatcima prvi oblik zivota u obliku bakterija pojavio se pre 3,5 biliona godina. Pojavio se u okeanima pošto je površina zemlje pocela da se hladi, stabilizuje i dobija oblik a oblaci poceli da stvaraju ogromnu kolicinu padavina pa su pocela da se stvaraju mora. U Pre Kambrionskom periodu, atmosvera je bila sasvim drugacija od danasnje a koono ne zasticeno od sunca.
Prve biljke na nasoj planeti bile su plavo zelene alge, koje su se pojavile i zivele u okeanima pre 3,4 biliona godina, gde su bile zasticene od stetne visoke sunceve radijacije. U vodi su one mogle da se razvijaju i vrse fotosintezu. Prve prave alge pojavile su se bilion godina kasnije.
Pre nekih 470 miliona godina, zemlja je izgledala bezivotno, negostoljubivo i sprzeno, tada nije bilo ni biljaka ni zivotinja na kopnu.
Zivotinje su prve naselile kopno ali su biljke bile te koje su im pripremile put na kopno. Obavljajuci fotosintezu povecale su procenat kiseonika u atmosveri a smanjile procenat ugljendioksida, snaznog gasa koji stvara efekat zelene baste.
Prva kopnene biljke pojavile su se pre 460 miliona godina i bile su to alge. Da bi se kretale iz mora ka kopnu, morale su da se adaptiraju kako bi mogle da rastu, obezbede transport vode i hranjivih materija kroz njihov sistem, da se zastite od isušivanja, sunca i temperaturnih razlika.Da ovo prilagodjavanje nije bilo toliko slozeno pojavile bi se dosta ranije.
Bilo je potrebno narednih 90 miliona godina da se pojavi drvece i da prve sume pocnu da prekrivaju tlo. Danas je tesko i zamisliti da su zivotinje koje su osvojile tle znatno pre biljaka mogle da postoje pre biljaka i da se nisu razvijale makar u isto vrme na tlu.
Koliko je poznato, prvo drvo je bilo Arheopteris, veoma slicno danasnjoj jelki. Vrlo je brzo pokrlo veliki deo zemljine povrsine, formiralo je prve šume i bilo je dominantno gde god su se biljke odomacile. Razvoj prvih šuma dalo je snazan zamah daljoj evoluciji tj. omogucilo je razvoj novih biljnih vrsta a sto je bila snaznija evolucija biljaka potsticala je evoluciju vecih i sve razlicitijih kopnenih zivotinja ukljucujuci i mamute.
Današnje drvece
Prema pracenju W.R.I (World Resourses Institute), danas postoji priblizno 100.000 poznatih vrsta drveca. 8000 vrsta je ugrozeno a 976 vrsta je u stanju odumiranja.
Drvece je vazno za svetsko zdavlje na svim nivoima. Ono je pre svega esencijalno vazno za zdravlje celokupnog ekosistema i njegovo funkcionisanje. Jedna od mnogih kljucnih uloga šuma je reugulisanje klime, kruzenje i distribucija hranjivih materija. Drvece cisti vazduh i obezbedjuje kiseonik, pomaze da zemljiste zadrzi vlagu, stiti zivotinje i druge biljke od isusivanja i pruza im staniste.
Za ljude sume su vazne u ekonomskom pogledu jer prema nekim procenama sume obezbedjuju 4 triliona dolara godisnje u robi i uslugama.
Sume danas pokrivaju 3,9 biliona hektara, što je svega 29,6% kopna. Samo 1/5 šuma je ostala na velikim, kontinuiranim površinama, kao relativno netaknute šume. Nazivaju se granicne šume a najvece u Rusiji.
Pre nego sto optuzimo covekovu pohlepu sa nestajanje šuma treba istaknuti jedan vazan princip u ekologiji. Sve vrste flore i faune zavise jedne od drugih. Da bi se neke vrste razvile druge trebaju da nestanu. Primer bi mogli da budu dinosaurusi koji su nestali pre nekih 65 miliona godina zajedno sa 70% drugih vrsta koje su tada zivele na zemlji, sto je napravilo mesta za evoluciju novih vrsta. Covek je dosao na kraju tog novog evolucijskog lanca. Preterano pojednostavljeno ali tehnicki moguce, mozda se ljudska vrsta ne bi pojavila da dinosaurusi nisu iscezli.
Tako se postavlja pitanje da li bi ljudi bili u stanju da napreduju i šire se kao vrsta da su šume nastavile da dominiraju zemljom?
Ljudska populacija je rasla nesrazmerno u odnosu na bilo koju drugu vrstu u zemljinoj 4,5 biliona staroj istoriji. U skladu sa porastom ljudske populacije rasla je i potreba za potrosnjom prirodnih resurasa, narocito posle industrijske revolucije, od pocetka koje do sad je ljudska populacija porasla za vise od 5 biliona ljudi. Ljudi su krcili sume zbog svojih potreba, da bi izgradili gradove, za poljoprivredu, industrijsku proizvodnju. Izmedju 1990-te i 2000-te godine oko 2% ukupne povrsine šuma, koja je pokrivala 10 miliona hektara je poseceno i nije obnovljeno.
U razvijenim zemljama, posecene šume se nadohnadjuju sadnjim novih, ali i ova intervencija nije dovoljna da nadohnadi gubitak starijeg drveca.
Resenje ovog problema bi moglo lezati u stabilizaciji rasta ljudske populacije i pametnom koriscenju šuma, gde bi se posecena stabla zamenjivala sadnjom novih.
izvor TopVita
Nestale biljne vrste
Do danas je u svetu već nestalo oko 750 biljnih vrsta, a prema najnovijim podacima Svetskog udruženja za očuvanje biljnih vrsta, ugroženo je još oko 6.500, a Srbiji danas pred očima nestaje svaka 5. biljka iz nekada bogate prirodne riznice
Da li ste dok šetate šumarkom, proplankom, ili pored reke bar pomislili da svaka 5. biljka koju ste tu videli umire upravo pred vašim očima! Ugrožene biljne, ali i životinjske vrste nisu naša specijalnost, ali Srbija je sve do nedavno smatrana bezbednijom zonom za njihov opstanak i razvoj. Danas više ne, jer smo u opštem metežu haotičnog razvoja, uspeli da zaboravimo na prirodu.
Tako se čak 20% flore Srbije našlo u kategoriji ugroženih biljnih vrsta. Na stranice takozvane “crvene knjige” dospelo je 178 ugroženih biljaka, od kojih gotovo polovini preti potpuni nestanak.
Prvih deset na smrt osuđenih biljaka su:
- hajdučica kralja Aleksandra, ili kraljevska hajdučica (Achillea alexsandri-regis) sa Šar planine
- žlezdasti zvončić (Adenophora liliifolia) koji je rastao na Tari i u Ibarskoj dolini
- devojačka kosa (Adiantum capilus) sa područja Zvonačke banje
- aldrovanda (Aldrovanda vesiculosa) sa područja Obedske bare (Kupinovo), Šabapca (Zasavica), Beograda (Makiš i Blace)
- cirilijev luk (Allium cyrilli) iz okoline Niša
- zelena jova, ili zelena jošica (Alnus virdis) sa Stare planine
- pančičev pelen (Atremisia panncicii) iz Deliblatske peščare
- maslinolisni zvezdan (Aster oleifolius) iz okoline Niša
- ilirski kozinac (Astragalus illyricus) iz okoline Pirota i sa područja klisure Jerme
- vitki kozinac (Astragalus varius) koji raste u Subotičko-horgoškoj peščari, u okolini Vršca i na Fruškoj gori.
- Do danas je u svetu već nestalo oko 750 biljnih vrsta – tumači nam ekskluzivno prof. dr Vladimir Stevanović, iz Instituta za botaniku Botaničke bašte `Jevremovac` u Beogradu. - Prema najnovijim podacima Svetskog udruženja za očuvanje biljnih vrsta, ugroženo je još oko 6.500 primeraka. Reč je o jedinstvenom eko sistemu, u kojem svaka živa vrsta ima svoju ulogu. Zahvaljujući tom skladu, funkcioniše cela planeta. Šezdeset odsto ljudske ishrane biljem, temelji se na tri glavne biljke: pšenici, kukuruzu i pirinču, dok se ukupno 5000 vrsta koristi za jelo, ili u farmaceutskoj industriji .
Razlozi za izumiranje bilja su:
* uništavanje staništa
* stvaranje novih poljoprivrednih površina
* introdukcija stranim vrstama
* zagađivanje
* uništavanje komunikacije među vrstama
* prekomerna eksploatacija
* klimatski poremećaji
U poslednjih 200 godina došlo je do ubrzanog izumiranja biljnog i životinjskog sveta. Najveći deo nestao je nekontrolisanim korišćenjem prirodnih resursa, globalnog zagađenja prirode i usled klimatskih promena. Ređe zbog prekomerne eksplatacije, kao što je slučaj sa pticom dodo, velikom njorkom, ili morskom kravom, kao i unošenjem stranih vrsta, kao što je bio slučaj sa ambrozijom, koja se naglo proširila i kod nas, ugrožavajući druge vrste. Na ovu promenu naročito su osetljive ostrvske flore u tropskim oblastima, gde živi mnogo endemskih vrsta.
NAŠE IŠČEZLE BILJKE
- močvarna hajdučica (Achillea ptarmica) koja je rasla u Beloj Crkvi, Šapcu i na beogradskom Makišu, nestala je isušivanja močvarnih livada pored reka i izgradnje nasipa, a poslednji put je u prirodi video Josif Pančić davne 1856. godine
- trajnocvetni jedić (Aconitum anthora) rastao na Kopaoniku i Staroj planini, poslednji put zapažen još 1872. godine u Beljanici
- kragujevački slez (Althaea kragujevacensiis) sa Metinog brda u okolini Kragujevca
- vranjanski slez (Althaea vranjensis) globalno iščezla biljka koja je u regionu Vranja
- kaldezijeva vodena bokvica (Caldesia parnassiifolia) rasla je u Grabovačkoj bari kod Obrenovca i u Vlasini.
izvor Bilje i zdravlje
